Jony Ive vratio se dizajniranju tehnoloških proizv

po definiciji, pri konvertziji se gubi dio... ali ja s time mogu živjeti...

ono što jes velika promjena, nema cjelovitosti djela (neću pisati umjetničkog, jer dobar dio moderne glazbene produkcije je smeće)...

čak i lošiji albumi velikih grupa moraju biti koherentno posloženi, ne govorimo samo o željama producenata i trajanju pojedine skladbe/pjesme...

pa ih je u redu slušati slijedno...

a u današnje doba playlisti, šaraš kak hoćeš...

kao da slušaš uvertiru Verdijeva Trubadura, pa 3. stavak Beethovenove 5. simfonije, pa si malo pukneš Čajkovskoga i Orašara...

Je, pri beskonačnom sample rateu i u beskonačno razina (beskonačno-bitno).

Ali to je nemoguće tak da uvijek imaš gubitke.

A ti misliš na interpolaciju.

Ali to ti je i dalje aproksimacija, opet imaš grešku, samo kaj je sve manja s porastom sample ratea.

A ovo za 21 kHz,  vjerovatno misliš na ono da trebaš duplo veći sample rate od maksimalne frekvencije da bi izbjegao aliasing - kad bi napravio obrnuti FFT, tj. analiza<>sinteza, dobio bi beskonačno harmonika (neparnih) velike amplitude koji inače ne postoje kad je duplo veći sample rate.

 to je ono sve zvuci dobro dok ne probas izbacit cisti square s zvucne kartice.

btw vecina kupovnih pojacala ima namjerno limitiran bw i to u toj mjeri da je 48k sample vec overkil, pogotovo pro audio.

Ne, to samo vrijedi kad sampliraš savršeni sinus, jer onda možeš interpolirati funkciju bez greške.

Ali ju opet ni na izlazu ne možeš toćno interpretirati (taman i da imaš beskonačni sample rate) jer ti izlazni krug nema istu impendanciju za bilo loku frekvenciju.

Ukratko - ni sinus makra ne treba. beskonačni sample rate ne možeš interpretirati,  a čisti sinus nije moguće ni genrirati (čak ne može postojati ni u digitalnoj domeni jer nemaš beskonačno memorije).

To je ga sinus, a sinus ti ničemu ne služe, a sve ostalo je beskonačno kompliciranije.

Da, ni jedan signal ne može pretvoriti točno u digitalni oblik bez beskonačnog sample ratea i beskonačno razina uzorkovanja, i beskonačno memorije.

A ono kaj sam napisao,  čisti sinus možeš jedini točno interpolirati, sve ostale oblike je nemoguće točno interpolirati jer ne možeš znati koju su vrijednost imali između dva samplea (a za sinus znaš).

Pravokutni ne bi mogao ni sa beskonačno samplea (kao što je kolega rekao).

Naravno, ništa ti to ne znači jer kad dođeš nazad u analognu domenu onda više ne dobiješ ni to kaj si interpolirao.

Ono kaj tebe buni je da misliš da je to kaj si generirao u audacityu savršeni sinus, ali nije, on je hrpa sampleova s rupama između, a softver zna da je pravi sinus pa ti nacrta graf kao da ih ni nemakad zumiraš jer za sinus može, ali opet je sam signal na izlazu konačan broj sampleova i opet ne bude izašao čisti sinus nego bude uz njega još beskonačno viših harmonika i šum kvantizacije + šum jittera.

Da, teorija...

Teoretski bi mogao napraviti software koji bi pretpostavio da je ulazni signal sinus pa ga ne bi direktno interpretirao nego bi generirao sinus koji je točno takav.

To bi onda bio software za precizno slušanje čistog sinusa (totalno besmisleno).

Ovak A/D ili D/A konverter ne zna kaj dobiva, i taman da i dobiva savršeni sinus opet ga bude vidio samo kao hrpu sampleova koji budu opet generirali beskonačno harmonika i sam proces sampliranja bude malo plesao, generator takta (quartz s kompenzacijom) bude plesao itd. i stvorili još besklnačno šumova i njihovih harmonika.

Na kraju nebitno, tebe samo zanima da je čim bliže idealnom.

Ali stvarnost je sve osim idealnog, a i u cijelom lancu uz sve greške imaš i problem kaj nikad ne znaš kaj je uopće trebalo biti na ulazu jer je to nemoguće (osim ovog tvog slučaja kad znaš da si baš generirao sinus).

Edit: sad kužim kaj te buni, ovaj dupli sample rate za izbjegavanje aliasinga: znači s duplo većim sample rateom od frekvencije signala ti sačuvaš signal koji je i uz njega se onda još generira i hrpa harmonika j hrpa šumova,  ali izvorni signal je ostao i ima najvećj amplitudu (recimo da je prihvatljivo da mu je prvi harmonik 30 dB manje amplitude).

Do u kontra slučaju (kad nemaš bar dupli sample rate) ti ne uspiješ uopćesačuvati izvorni signal nego generiraš cijeli spektar nnjegovih neparnih harmonika i najveći od njih koji je ostao nije onaj koji je trebao biti nego neki drugi (ovisj koliko je veliki raskorak u odnosu na potrebni sample rate).